Uvodna

pH 9,2

KREMANSKA VODA

visoko alkalna voda

 

Alkalnost

značaj

pH je skala kojom se meri kiselost i baznost u rastvoru (koncentracija jona vodonika). Kreće se od 0-14, gde 0 označava najkiselije, 7 je neutralno, a 14 najalkalnije. pH skala je logaritamska, što znači da je pH 8 deset puta alkalniji od 7, a pH 9 je sto puta alkalniji.

Krv i druge tečnosti u telu koje okružuju ćelije su blago alkalne (pH od 7,2 do 7,45). Ukoliko bi se pH krvi promenio na 6,9 nastupila bi koma, a zatim i smrt.

Srećom, naš organizam ima mehanizme koji mu pomažu da održi ravnotežu i spreči velike promene vrednosti pH. To su disanje – pluća, zatim tzv. puferski sistemi u telesnim tečnostima i selekcija vodonikovih jona u bubrezima.

Ipak, današnji način života dovodi do stvaranja velike količine tzv. „kiselog otpada“ u našim organizmima.

97% hrane kao proizvod metabolizma stvara kiseli otpad, a od značajnih faktora zakišeljavanja su i pušenje, alkohol, stres i zagađenje.

Naše telo je prinuđeno da se konstantno bori sa nastalim kiselinama, što vremenom osiromaši rezerve naših sistema za neutralizaciju.

Nastale kiseline dugoročno opterećuju naš organizam, što dovodi do niza problema: gojaznost, smanjen imunitet, nedostatak energije, ali i čitav niz bolesti povezanih sa kiselošću, koje uključuju dijabetes, osteoporozu, formiranje bubrežnih kamenaca, artritis, rak i dr.

Alkalna voda u sebi ima više negativnih OH-jona, što dovodi do veće raspoloživosti kiseonika u krvi. Zapravo, ako je krv samo malo alkalnija (od 7,3 do 7,45) u njoj će biti oko 2/3 više kiseonika, koji je na raspolaganju svim ćelijama u našem organizmu!

Dr Otto Warburg, koji je dobio 2 Nobelove nagrade, otkrio je 1932. godine da nedostatak kiseonika u ćelijama dovodi do raka. Za razliku od normalnih ćelija, ćelijama raka kiseonik nije potreban i on buja u kiseloj sredini.

Dr Warburg je takođe otkrio da nastajanje mutiranih receptora, što dovodi do raka, ne može da se desi ukoliko je pH vrednost ćelije u zdravom alkalnom nivou.

Kako bi se izborio sa velikom količinom kiselog otpada, organizam proizvodi previše slobodnih radikala, koji oksidiraju ne samo otpad, već i zdrave ćelije.

Negativni OH joni iz alkalne vode neutrališu slobodne radikale, odnosno deluju kao snažan antioksidans.

Naučnici su istraživali razloge dugovečnosti pojedinih naroda i ustanovili da je im zajednička čista alkalna voda!

alkalnost

alkalizacija

alkalnost-3

alkalnost-2

 

Hidratacija

Hidratacija

organizma

HIDRATACIJA-1

HIDRATACIJA-4

HIDRATACIJA-3

HIDRATACIJA-2

 

Važnost

VODE

Prosečna osoba treba da unese 1,5-2 litre tečnosti dnevno. Ali šta je prosečna osoba? To je samo statiskička veličina a ne prava osoba. Odgovor na ovo pitanje je malo komplikovaniji od jednog datog broja. Setimo se da vodu gubimo prilikom znojenja, izbacivanja urina i stolice pa čak i disanja. Količina vode koja nam je potrebna zavisi od našeg metabolizma, klimatskih uslova, hrane koju unosimo i nivoa aktivnosti našeg organizma.

Ako smo fizički aktivniji naravno da će nam trebati više vode od gore navedene vrednosti. Tokom fizičkih aktivnosti dišemo brže, više, i dublje. Temperatura tela raste te se telo konstano trudi da je spusti znojenjem. U telu se luči mnogo veći broj substanci a za svaku od njih je potrebna voda.

Ako je napolju vruće, kao što je tokom leta,  naravno da ćete piti i unositi više vode jer se i vaše telo dodatno angažuje da održi telesnu temperaturu na konstatnih 36,5 stepeni povećanim znojenjem. Svu tu izbačenu vodu (znoj) treba zameniti. Ovo isto važi kada otputujete u toplije ili tropske krajeve.

Ishrana takođe utiče na unos vode.

Poznato je da je za varenje proteina i vlakana potrebno mnogo više energije i stomačnih sokova.

Spomenuli smo da i metabolizam utiče na unos vode. Naše telo se ne ponaša isto kada smo zdravi i kada smo bolesni, te ni naš metabolizam ne radi istim intenzitetom u tim slučajevima. Gubitak tečnosti je povećan ako ste bolesni i imate stomačne probleme i dijareju. Svu tu vodu treba nadoknaditi da bi telo moglo optimalno da funkcioniše.
Sa druge strane ženama koje doje metabolizam radi drugačije i potrebno je unositi mnogo više vode. Zna se da se metabolizam usporava što više starimo. Te su potrebe starijih osobe za vodom drugačije od mlađih osoba.

Kao što vidite mnoge stvari utiču na unos vode. Ne postoji tačna količina vode koja će da zadovoljji sve slučajeve. Potrebe osobe koja sedi po ceo dan nisu iste kao kod osobe koja je fizički aktivnija. Količina od 1,5-2 litra je samo orijentaciona.

Šta se dešava ako ne unosim dovoljno vode?

Najgore je dozvoliti da dehidrirate. Dehidracija se pojavljuje kada je količina vode u vašem telu previše niska. Simptomi dehidracije mogu biti: glavobolje, letargija, promene raspoloženja, suv nos, suva ili popucala usta, tamni urin, slabost, umor, zbunjenost i halucinacije. Dehidracija dovodi do povećanja toksina u telu i nemogućnosti bubrega da ih prerade i izbace. Ako kroz duži vremenski period  dnevno ne pijete dovoljno vode može doći do pojave kamenja u bubrezima a kod žena i do čestih infekcija urinarnih kanala. U ekstremnim slučajevima dehidracija dovodii do prestanka rada bubrega i smrti.

Mnogi pogrešno veruju da se nadutost i zadržavanje vode u organizmu mogu izbeći ako se ne pije voda. Suprotno je ustvari tačno. Unos vode omogućava telu da se reši viška natrijuma a natrijum je upravo glavni element koji pomaže da se voda zadržava u telu. Drugim rečima ako ne pijete vodu povećavate koncentraciju natrijuma u telu što dovodi do većeg zadržavanja vode i nadimanja. Isto tako, telo zadržava vodu ako ima premalo vode u ćelijama. Ako je unos vode redovan telo neće imati potrebe da zadržava vodu.

Ukoliko ne unosite dovoljno vode svakog dana, evo nekoliko praktičnih saveta kako to da promenite:

  • nosite bocu vode sa sobom kada se šetate
  • stavite bocu vode na vidljivo mesto kada se nalazite na radnom mestu ili obavljate kućne poslove
  • zamrznite vodu leti u plastičnim bocama i nosite je sa sobom tokom dana da biste uvek imali hladnu vodu
  • odlucite se za vodu umesto za zaslađene sokove i gazirane napitke. Na ovaj način ćete smanjiti unos šecera kao i količinu kalorija koju unosite.
  • u restoranu se odlucite za vodu umesto ostalih napitaka. Uštedecete pare i kalorije.
  • ako ne pijete vodu što je bezukusna, dodajte vodi krišku limuna ili limete. Poboljšaćete ukus i možda ćete tako popiti više vode.
Natrijum

Natrijum

niska vrednost je važna

Zdravlje

na prvom mestu

Natrijum je esencijalni element zdravlja i funkcionisanja organizma, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ga bude više od 150 mg/l, a preporučljivo je da ga bude i ispod 50 mg/l. Naša voda sadrži svega 17,8 mg/L natrijuma.

Osobe koje pate od kardioloških, bubrežnih i bolesti organa za cirkulaciju, kao i deca sa neformiranim bubrezima osetljivi na njegovu povećanu koncentraciju.

Sa zalaskom u godine, naša osetljivost na natrijum često postaje izraženija.

Većina domaćih flaširanih voda ima visok sadržaj natrijuma u svom sastavu, što nije dobro, jer njegovo prekomerno prisustvo sprečava gubitak telesnih tečnosti (sprečava znojenje, mokrenje, te dovodi do vezivanja vode u organizmu) što dovodi do rasta krvnog pritiska, gojaznosti, stvaranja celulita…

Zbog njegovog štetnog dejstva i činjenice da ga kroz ishranu svakodnevno unosimo od 4 do 7 puta više nego što je potrebno treba voditi računa da se maksimalno smanji njegov unos.

natrijum-01

 

 

natrijum-02

Kremna

KREMNA

Kremna

Kremna su najstarije naseljeno mesto Zapadne Srbije. 5000 godina pre nove ere njene prostore naseljavala su Ilirska bezimena plemena. Onda kad je malte ne Bog naseljavao narod, Kremna su bila naseljeno mesto. Onda kada su nizvodno od Bioske živeli KROKODILI, u Kremni je živeo narod.

Zato su Kremna stotinama godina bilo jedino turističko mesto Zapadne Srbije za vreme vladavine dinastije Nemanjića i Osmanlijskog carstva.

Kremna su bila tada, kada su ljudi nepoznatom metodom određivali gde se može oporaviti, bila jedina priznata vazdušna banja, smeštena na idealnoj nadmorskoj visini za oporavak od 800 m u okruženju borove šume, što na prostorima nekadašnje Kraljvine Jugoslavije bilo slučaj samo na Palama i u Kranjskoj Gori.

Istina je da su se u Kremni pripremali grčki sportisti za Olimpijade i upravo su oni davali vanserijske rezultati.

O kvalitetu vode govore i brojne banje u Kremni i okolini.